Budi pametniji od virusa!

     Izrađujem EPITAFE! Po narudžbini, velikim slovima! Nije bitno šta piše, naravno, ono što su vekovima pevali, na stotinama strana, rekviziter brzonogom sinu Peleja napravi od parčeta drveta. Velikim slovima označiti svaku bitnu misao jer, u protivnom, nije moguće videti pri brzini od osamdeset kilometara na sat. Bitna je vidljivost i ŠOK! Onaj koji prolazi kraj poruke žuri na posao, ide po dete, vraća se od lekara. UMIRE! Osam sati rada, dva sata kvalitetnog programa koji mora ispuniti uslov da ne liči na njegov život i večera. Da, danas jedu ispred televizora. Mljackaju, žvaću, razvlače, kidaju, gutaju, vare... Telefonski pozivi dvadeset minuta, tuširanje pre spavanja da ga ne bi čudno gledali u pekari jer kvari miris hleba. Dva sata za decu mogu se provesti ispred televizora, sa njima, možda uz obrok? Putin, Patrik, palenta, pivo, prenos, PENAL! Sat vremena sapunica, kompromis za viđeni pogodak. Jasno uviđa sve propuste scenarista čiji kalup za rasplet propušta. Osam sati sna. Dva sata vožnje. SAD! Epitaf mora stajati kraj puta, reklame su prezrene, dozvoljavaju životu da se uvuče u TV. Pre ovoga prodavao sam novine na veliko kao podlogu za piliće, posrali su mi epitaf. Slova na mermeru su skupa, kaže dok plati izradu ne ostaje ništa za mene. Pet minuta za pranje zuba, ukupno dvadeset za veliku i petnaest za malu nuždu. Epitaf mora biti na bilbordu. Kratak, jasan. Najbolje bi bilo zgurati sve u jednu reč, na silu zatvoriti vrata, zaključati, pritisnuti kamenom. Reč mora biti ispisana VELIKIM SLOVIMA! Značenje ne sme biti skriveno iza redova u sliku sa savršenom metrikom. Hoćete heksametar? FARMA! Haiku? DNEVNIK! Sonetni venac? PIČKA! Shvati, niko više ne gleda u pupak. Nema on vremena da prati tragove. On Gordijev čvor seče Okamovom oštricom bez razmišljanja, to mu je urođeno. Dve sekunde. Toliko imaš da kažeš šta želiš, zapravo u taj džep ja moram zgurati ceo tvoj život, poruku, misao, ideal. On nema pupak. Usvojen je po kratkom postupku. Ne zna šta je to ljubav, iščekivanje, čežnja. Njegov ceo život je ispisan u knjižicama i izvodima. Izvod iz matične knjige rođenih. Đačka knjižica, indeks, radna knjižica, markica za besplatan prevoz penzionera i popust u Maksiju. Izvod iz knjige umrlih. On nikada nije video pupak svoje žene, za koju takođe ima izvod da je njegova. Nije poljubio njen pupak shvativši da se odatle rađa pupčana vrpca koja vezuje čovečanstvo od Eve do keve do njegove dece. Njemu je propisano kako da živi. Ne sme da prdne na gej paradi koju ne sme da osudi ako ne želi da pravi haos koji ne sme da pravi ako hoće u EU u koju ne sme da uđe ako hoće da pregovara sa Rusijom, sa kojom ne sme da pregovara ako neće da se na krv i nož posvađa sa prvim komšijom sa kojim se mora posvađati ako ovaj reši da mu kreše ženu. Kako se zove ona teorija prema kojoj je sve povezano? On radi programiran binarnim kodom, rečima DA i NE. SMEŠ i NE SMEŠ. DOBRO i LOŠE. Polarna reč prihvatljiva binarnom kodu može biti druga reč u epitafu, ali se dodatno plaća. Dakle ne smeš mu davati primere, objašnjavati teorije, ukazivati na činjenice. NE VREDI! Mora biti jedna reč, maksimalno dve. FARMA! IDEA! PARTIZAN! GLASAJ! IZDAJA! RASPRODAJA! Svaki dan ih viđaš, računao sam, gledaš ih ukupno DVA SATA GODIŠNJE! Ja ih pravim, Oni ih prave, a ti? Ti samo biraš. DOBRE PIČKE! LUDO ZEZANJE! CRVENA ZVEZDA! IGRE na SREĆU! VELIKI BRAT! VELIKO SNIŽENJE! SAMO VEČERAS!

JESI SHVATIO?